DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA? (WHETHER THE TRIFFIN DILEMMA IS STILL VALID?)

Radovan Kovačević

Ekonomske ideje i praksa, 2018, issue 28, 7-32

Abstract: Trifin je skrenuo pažnju na slabost Bretonvudskog sistema zbog oslonca na dolar kao rezervnu valutu. Trifinova analiza nestašice zlata u međuratnom periodu pokazala je da će se sa istim problemom susresti i Bretonvudski sistem. Smatrao je da će se svet zbog toga suočiti sa rizikom deflacije. Potrebe centralnih banaka u Bretonvudskom sistemu da povećavaju devizne rezerve će na kraju, prema Trifinu, nadmašiti raspoložive zlatne rezerve SAD. S obzirom na to da su SAD bile u obavezi da na zahteve centralnih banaka konvertuju dolare u zlato po ceni od 35 dolara za jednu uncu zlata, Trifin je smatrao da će u fazi pritiska centralnih banaka američke rezerve zlata biti iscrpljene. Prateći rast kamatnih stopa u SAD, bi, prema Trifinovim očekivanjima, doveo do globalne deflacije. Mada je Trifin smatrao da centralne banke treba da akumuliraju dolarske rezerve, zbog statusa dolara kao svetske rezervne valute i valute kojom se interveniše na deviznom tržištu, u literaturi je ostao poznat po tzv. Trifinovoj dilemi ili Trifinovom paradoksu. Suština ovog paradoksa je da dolar ne može preživeti kao svetska rezervna valuta ako SAD stalno ne povećavaju deficit tekućeg računa, da bi svet snabdevale likvidnošću. Preterana emisija dolara, na drugoj strani, povećava spoljni dug SAD do neodrživog nivoa i može potkopati vrednost dolara, ocenio je Trifin. Mada je sa raspadom Bretonvudskog sistema ova dilema izgubila na privlačnosti, jer SAD više nisu bile u obavezi da konvertuju dolare u zlato, pitanje povezanosti bilansa tekućeg računa SAD i međunarodne likvidnosti i danas intrigira analitičare. S obzirom da je dolar još uvek vodeća svetska rezervna valuta, u ovom radu pokazujemo da je deficit tekućeg računa SAD i danas važan kanal kreiranja međunarodne likvidnosti. Fiskalni aspekt Trifinove dileme sadržan je u oceni da rast globalne tražnje za sigurnim aktivama uslovljava formiranje prekomernog američkog fiskalnog deficita, koji nije održiv na duži rok. Ovaj aspekt Trifinove dileme i dalje je aktuelan. Trifinov paradoks i danas ukazuje na prednosti i teškoće koje se povezuju sa statusom nacionalne valute kao svetske rezervne valute. U praksi se uočava postojanje konvergencije interesa između SAD, koje i dalje uživaju prednosti zemlje ključne svetske valute, na jednoj strani, i zemalja kreditora koje i dalje akumuliraju dolarske aktive, na drugoj strani. U ovom radu se ukazuje na praktične implikacije statusa dolara kao svetske rezervne valute i ocenjuje životvornost Trifinove dileme danas.

Keywords: Trifinova dilema; međunarodne rezerve; tekući račun; međurodna investiciona pozicija (search for similar items in EconPapers)
JEL-codes: F21 F32 F34 F42 (search for similar items in EconPapers)
Date: 2018
References: View references in EconPapers View complete reference list from CitEc
Citations:

Downloads: (external link)
http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/10/01-Kovacevic.pdf (application/pdf)

Related works:
This item may be available elsewhere in EconPapers: Search for items with the same title.

Export reference: BibTeX RIS (EndNote, ProCite, RefMan) HTML/Text

Persistent link: https://EconPapers.repec.org/RePEc:beo:ekidpr:y:2018:i:28:p:7-32

Ordering information: This journal article can be ordered from
http://www.ekof.bg.a ... mske-ideje-i-praksa/

Access Statistics for this article

Ekonomske ideje i praksa is currently edited by Miomir Jakšić

More articles in Ekonomske ideje i praksa from Faculty of Economics and Business, University of Belgrade Contact information at EDIRC.
Bibliographic data for series maintained by Goran Petrić ().